Tanja je velika stranica bajki i najlepši lik izniko
u betonskj gužvi i vetrova duša pomalo zlih.
Ruže često sklapaju latice kad
prođe kraj njih, klanjaju se
lepoti bića nad svima najlepšim.
Njen život su kockice bačene na
ljubavni sto, smeje se
kad vitez uz naklon joj kaže: princeczo.
Tanja, voli kad je ljube
Tanja, miluje i drugove
Tanja, ne podnosi uvrede
Tanja, sanja kad je ljube.
Mnogi dečaci joj prolaze, nude joj
veštački cvet, čine joj
stvari o kojima bajke nikad
ne kažu reč.
Ona s njima kreće u odaje gde ne cveta stih
gde krik strast i mnogo
užitka joj vezjuju ruke za njih.
Ima tu doba kad oblake cvetni padne na krov
kad pesnika reči hvata
za krila i leti visoko.
