Otac je mene i mater napustija davno,
u školu poša san s osam, a bilo mi rano
Od malih nogu san uči’ da se ne predan
otkad su me zvali “tovare jedan, tovare jedan”
U sridnju nisan ni poša, mora san radit
Najlakše navuć je osmijeh i konobarit
Tija san postat čovik, netko i nešto
da cili život ne budem bijedan, ka “tovar jedan”
U poslu bija san pošten, kažu naivac
nepravdu trpija nisan, bija san živac
kad vidija me di pjate po podu redan
i gazda me nazva “tovare jedan, tovare jedan”
Mož biti crni i bili, odrast u blatu i svili
čoviku reć sve, al ne – reć “tovare”
Mož biti crni i bili, odrast u blatu i svili
čoviku reć sve, al ne – reć “tovare”
Dobro me iša i balun, a bo’me i cure
Dok trener naša me nije di ćirim kroz škure
Šta radiš, to mi je kćer, a na nju nedan
biž’ dok te nisan “tovare jedan, tovare jedan”
Ćer je od trenera meni sad postala žena,
a on sad unuka čeka od mojih gena,
I što je bilo, je bilo, ja jedno nedan
da malog moga nitko ne zove – “tovare jedan”
