Postovani putnici
Planeta pored koje prolazimo naziva se zemlja
Na nju smo takodje poslali monolit
Ali je to bilo tracenje vremena
Jer njeni bivsi stanovnici
Nisu znali pravilno da ga iskoriste
Da jer su bili glupavi
Ceo razvojni ciklus trajao je tri svemirska jutra
Prvo jutro dok je zemlja jos bila mlada
Bez ljudskoga roda i rada
Sve je nekako bilo skladno
Toplo je leto a zimi je hladno
Planeta je imala buducnost pred sobom
Kao nijedna do tad
Ali je neko pogresno shvatio monolit
I s veceri je pocelo da se menja sve
Drugog jutra dosao je covek
I vise nista nije bilo isto
Uzeo je stvari u svoje ruke
Vise nista nije ostalo cisto
Na tome se on zaustavio nije
Iz gluposti je unistio i sebe i druge
Mrznju oruzje i zagdjenje
Zbrisali su svet poput kuge
I treceg se jutra probudila zemlja
Bogatija za jedno novo iskustvo
I opet sve iz pocetka
Ali ovaj put stvorice samo sto je vredno
Flora i fauna nasli su mesto
Ali ljudi na njoj biti nece
U vodicu kroz galaksiju sada
Pise planeta harmonije mira i srece
Kada poseces poslednje drvo zatrujes
Poslednju ribu i reku
Shvatices da ipak ne mozes
Da ubijes ovu planetu
