Neka drugi ljudi za tuđinom žude
ja hoću da živim ovde svoje dane
zar da tuđa zemlja moja, majko, bude
od rođene grude pesmom opevane
pečalba je puna gorkih suza
tuđe sunce ne ogreja grudi
tuđa zemlja nema kalauza
tuđi ljudi, ja im ne znam ćudi
Pod tuđinsko sunce ništa me ne mami
ni gradovi beli, ni raskosne grane
da na njima zriju sve dragulji sami
i cvetaju ruže zlatom pokapane
Za kamenje rodno sve me srcem spaja
i detinjstvo zlatno, i mladost mi rana
pesme i devojke, zvezde zavičaja
i nad grobom majke suza isplakana
