Vjetrić piri
Ruža miri,
Po njoj trepti rose sjaj;
Slavuj poje
Pjesme svoje
Ljulja mili zel’ni gaj.
Ja na travu
Mirisavu,
Leg’o – slušam njegov poj,
Pa u grudi
Mojim s’ budi,
Divnih želja čitav roj:
Srpče svako,
Čilo, lako,
Da imade srdašce,
Da je čisto,
Kao – isto
Slavujevo srdašce.
Da se glasi:
Da ga krasi
Bezazlenost, divni cv’jet!
I da ima
Pred očima,
Boga, što nam stvori sv’jet.
Da mu s’ moli,
Da ga voli
Kao Srpstvo, jezik svoj,
Da ga slavi
Kao pravi,
Taj nevini slavlja poj!
Često tako –
Hitro, lako
U zeleni odem gaj,
Od miline,
Srce sine –
Pjeva, jer tu vidi raj!
