Izgubljene duše jedna drugu traže
Tamo gde se tamna skuplja rosa
Kristalno čista ali prašinom okovana
(Korenje su okovi, kora njihova koža, crne grane srca njihova)
Korenje su okovi
U krošnjama abonosa
Jedna drugoj ruke pružaju
Pod mrežom tame što pokriva rosa
Vetar koji poji tiho
U krošnjama abonosa
Kristalno čista ali prašinom okovana
(Korenje su okovi, kora njihova koža, crne grane srca njihova)
Korenje su okovi
U krošnjama abonosa
Posmatraju daleko u daljini
Lišće što vetar ih nosa
Dve duše zarobljene zauvek
U krošnjama abonosa
Kristalno čista ali prašinom okovana
(Korenje su okovi, kora njihova koža, crne grane srca njihova)
Korenje su okovi
U krošnjama abonosa.
