Jedne noci kad sam krenuo kuci
Gde su me cekali cevapcici vruci
(s lukom)
Sretnem usput silnog dasu
Sto u pesmi spominje Ladackog Vasu
On rece “Becar jesi ti onaj Vlada
za koga kazu da nikad nije bio deb’o ko sada?”
“Jeste Djole ja sam taj al’
ne zovu me Vlada nego debeli zmaj”
On uperi pogled u mene
I led potece kroz njegove vene
kaze: “Mili boze hvata me panika
pa ovaj je deblji neg’ pokojni Janika;
ni lepi Bora mu nije ravan,
on za debljinu nije plafon neg’ tavan,
zar nesto takvo stvarno postoji,
o mili boze, zar se i to moze?”
Radule, Radule, gace ti se nadule
