Da li znaš i ja sam nekad imao grad…?
Ulice, draga lica u dvorištu…
Pod kestenom stol…
nekada…
Prašnjavu sliku,
i cestu od sna…
curice… drugova…
Pjesam u duši se budi.
Zamisli… miriše lipa…
i ljeto je tu…
Kasnije snjegovi…
pramen sam sa magle
pod neonskim svjetlom u zimu…
Pričam ti… “Imao sam druga ko brata ja…”
Sada pustinja…
Ta kurva,bole mora izmoliti.
I razlozi… milion priča.
Pitam da li znaš,
a znam da ne znaš.
Da li ćeš ikad shvatiti,
ali zašto bi?
Oprosti, to gorka tečost
izmene gluposti govori.
Već sam ti pričao to
