Venčanica bela

Beše ljubav, beše leto
zagonetno srcu setno
kod prodavca starog
venčanicu izabrasmo
izabrasmo pa se posvađasmo.

A prodavac stari, stari
da je proda nikom neće
čuva je i čeka
pomirenje naše i proleće,
venčanica bela, bela
mora proći s nama preko sela.

Da je proda nije hteo
mnogo nas je zavoleo,
kao da je znao srcu nisi strana
s tobom mi je sreća obećana.

Nemam kuma, nemam svate
u ponoć ću doći za te
a prodavca starog
povešćemo da častimo
za nas dvoje
i mi da nazdravimo.