Vi, vi ste jedan običan miš,
jedan mali preplašen stvor,
i najbrži ritam je spor za vaše srce.
Znam, noć je tamna k’o crni pliš, tako rano opusti grad,
čudne ptice poleću tad, nije lako ostati sam.
Sam na svetu, sam protiv svih,
tad je važno ispasti laf,
tad je važno ne biti šraf u toj mašini.
Znam, zvuči kao kafanski stih, ali moras zgaziti put,
moras nos pomoliti svud ako želiš stići svoj cilj.
Priča se po gradu da ste marka,
samostalni, idealni tip.
Ali to je očigledna varka.
Što se mene lično tiče,
to su samo prazne priče sve.
Jer vi, vi ste jedan obican cvet, mali zečić spreman na beg
al’ svud zima, vetar i sneg i ludi lovci.
Znam, ali kako menjati svet, nikom nije stalo do tog,
svako drži samo do svog, svako tera samo po svom.
Priča se po gradu da ste glavni, samostalni, idealni tip.
Kažu da ste samom vragu ravni, što se mene lično tiče,
to su samo prazne priče sve.
Ja, ja sam jedan običan tip, težak slučaj, potpuni mrak,
mnoga mesta nose moj znak, i to je nešto.
Znam, al’ ne smeš biti bronzani kip, punom parom, to je moj plan,
jer dok lupiš dlanom o dlan već si samo polovna stvar.
Spisak mojih snova je dugačak, al’ na prvom mestu sad ste vi.
Ja sam stari, ofucani mačak, ne nudim vam nista loše:
nove priče, stare ploče.
Vi ste moje sve il’ ništa, već odavno lovim miša poput vas,
malog miša kao vi.
