Ja ne trebam nikoga-
da mi govori
kojim putem trebam ravno,
a kojim skrenuti
I ‘ko si ti sada da mi sudiš,
uzalud se trudiš,
sve je propalo.
Prekasno sad je da se učiš,
već me gubiš predugo,
baš predugo…
Više nisam tvoja,
nisam ona koja
trpi da bi bila voljena
Bit’ ću uvijek svoja,
lošija il’ bolja,
al’ ću biti sigurna;
u sebe sigurna
Ja ne trebam nikoga-
da pokazuje.
Što to trebam,što se smije,
a što ne smije
I ‘ko si ti sada da mi sudiš,
uzalud se trudiš,
sve je propalo.
Prekasno sad je da se učiš,
već me gubiš predugo,
baš predugo…
I ‘ko si ti sada da mi sudiš,
uzalud se trudiš,
sve je propalo
Prekasno sad je da se učiš,
već me gubiš predugo
