Možeš da lutaš noćima,
Možeš da piješ danima,
Da srušiš ceo svet,
U srcu nema promene.
Kad si na krovu sveta,
Tebi fale iskrice.
Koje boje svet u te,
Boje davno nestale.
Hrana nema ukusa,
Svaka boja nestala,
Muzika je samo zvuk,
Ništa te ne uzbuđuje.
Opet bežiš, nestaješ.
Staroj želji podležeš.
Misliš da će ovaj tren,
Moći večnost da postane.
I sad kad bliži se kraj,
Javlja se pitanje.
Mislio si da će ovo lako proći,
Da si jači, da si bolji, nisi kao svi,
Mislio si da će ovo lako proći,
Nisi jači nisi bolji, slab si kao svi.
Sve je pošlo kao zabava na kraju večeri,
Ali posle takvog stanja brzo dodje tama.
To je krug iz koga niko ne može da pobegne,
A sigurno je da to nisi ti.
Mislio si da će ovo lako proći,
Da si jači, da si bolji, nisi kao svi.
Mislio si da će ovo lako proći,
Nisi jači nisi bolji, slab si kao svi.
