Ne diraj, skloni ruke, to njeno je
otkud ti pravo da je spomenes
nije ti ona nista skrivila
boli te sto je ne zaboravljam
Vodu ne pijem, ni zrak ne disem
sta ce mi bez nje i sudbina
druge sto nude, necu da uzmem
bez nje ni sunce mi ne treba
Sada bih sve dao kada bih saznao
jesam li u njenom srcu ja ostao
cak i da me mrzi, ja ne marim za to
bez nje mi ne treba zivot
Recite joj, ljudi, da bez nje mi ne treba
svijet da mi daju kad nemam lijeka
slomljeno se srce vise ne sastavlja
za nju ne zalim zivot
Gospode, zasto kasno saznajem
koliko volim je, tek kad me druga dodirne
Gospode, sta je u meni prokleto
da boli me sve ono sto sam volio
