Kad je ćaća konja prod’o svi smo plakali
Ni on nije suze svoje mog’o sakriti
Mati je kod večere dugo molila
K’o da je sa našim vrancem sreća prodana
Bio sam još mali, al’ sve sam shvatio
Brat se je u školu u grad spremao
Baka je uz petrolejku džemper isplela
Znao sam da onaj stari, sad ću nosit ja
Al’ ‘ko će sada našeg vranca šorom jahati
‘Ko li će ga sad na kirvaj cvijećem kititi
Ako ga na sajmu otac prisretne
Star je pa se bojim da mu srce ne pukne
Te se noći nikom od nas nije spavalo
Otac je sa bratom dugo razgovarao
Mati mu je stvari sve u kofer spremila
Jabuke i kruh što je u crkvi svetila
