Noćas vrata bolu otvaram
ženu svog života ostavljam
od svega mi najgore
sam sam svedok njene prevare
Posteljom se mojom služila
nije me ni zaslužila
duha da je videla
više bi se ta postidela
Ne mogu, a da je ne volim
da sva vrata za njom zatvorim
gde od sebe ja da pobegnem
a da se sa bolom ne sretnem
Ne mogu, da oči zatvorim
i da je pred sobom ne vidim
gde od sebe ja da pobegnem
a da se sa bolom ne sretnem
Zgazila je slepog slikara
zlatna platna što joj poklanjam
čemu li se nadala
dok me je sa njim potkradala
Posteljom se mojom služila
nije me ni zaslužila
duha da je videla
više bi se ta postidela
