Ja što gubim jutra kao suze,
budna kad je prekasno za sve,
ta jedna čaša gorkog vina
zastor poslije zadnjeg čina
sve za jedan tren.
Ja što živim život kao dijete,
sanjajući ono čega nema,
ja neću znati, neću čuti,
ali srce, ono sluti,
sve za jedan tren.
Svatko živi život svoj,
i moj je usud samo moj,
da l’ kriva sam il’ nisam ja,
zaboraviti treba sve,
mada neke riječi, u grudima
još bole me, niti itko pita ili zna
samo ja, samo ja
ja, samo ja.
Ja što dajem sebe, sve do kraja
i za ljubav, spremna sam na sve,
ja sam htjela takve riječi
kao zalog našoj sreći
sve za jedan tren.
