Ponekad boli reć’ istinu, al’ ono…pazi…
Nekada me sram reći osobi da znam da
Je volim, ali boli kada se osjećaš sam.
Samo što me strah da će ona jedan dan poslati
Mi SMS i reći da je kraj
Šta da onda radim,
Da čuvam to sve za sebe ili da
Joj kažem što osjećam, pa ‘ko ga jebe
Neka bude kako treba biti
Pogledaj premda toliko ožiljaka,
Pa šta ak’ se još jedan ureže.
Nema veze, moram probat’,
Jer bez tebe ja ću propast’.
Bio sam glup i katastrofa ponaš’o se,
Zbario gro trebi, sve dok nisam pronaš’o se.
Bio s tobom sjeb’o te, razmišlj’o krivo, sjeb’o sve.
Al’ ti si uvijek bila tu, kada god sam treb’o te.
Voljela do groba, a ja sam tek tak odjeb’o te.
Ne želim te izgubit’ bez da sam ti rek’o sve.
Znam da te ja ne zaslužujem, al’ molim te da
Mi daš još samo tu, samo tu zadnju priliku.
Volim te, to znaj.
Znaš kako se kaže, stari ljudi nisu glupi kad kažu
Da ne cijeniš sve dok to isto ne izgubiš.
E, pa vidiš, ja sazn’o sam to prekasno,
Mogli smo biti skupa i moglo je biti prekrasno.
No trenutno, kad se vidimo k’o da se ne znamo,
Dlanovi se znoje kad grliš drugog lika preda mnom.
Dao bih sve da još jednom onak’ pogledaš moj mob
I poruku od trebe da l’ se želim jebat’ s njom.
Da popizdiš, slatka si kad se ljutiš, pusti Hollywood,
Voliš me i kada šutiš.
Ovo nije k’o u filmu jer ljudi nisu još uspjeli
Napisat’ takav ljubić.
Izvana krut, a iznutra ful emotivan,
Samo kaj to nekad skrivam,
Ovo zbog tebe snimam.
Neću ti odat’ ime da ne bi bilo zabuna,
Ukrast ću od Petrarke i nazvati te Laura.
Znam da te ja ne zaslužujem, al’ molim te da
Mi daš još samo tu, samo tu zadnju priliku.
Volim te, to znaj.
Mrzim kada kažu da su mi najveći fan,
I žicaju da im zato pošaljem novu stvar.
Ona je broj jedan, a ne k’o ekipa ostala;
Voljela me dok vi niste znali niti ko sam ja.
Kako sam glup, htio sam bit manga,
Zbariti pola grada,
Greške kužim tek sada.
Znam da ne vjeruješ, nećeš si dozvolit’.
Oprosti, neopisivo te volim.
Znam da te ja ne zaslužujem, al’ molim te da
Mi daš još samo tu,samo tu zadnju priliku.
