Pogodi kako se raste.
Pogodi kako se lako
Stigne do krova,
Do laste,
Oblaka punog kiše,
Do neke zvezde daleke
I više
I još više
U čudne visine plave.
Pogodi da li kroz kragnu,
Kroz nogavice,
Rukave,
Dok neka snaga u tebi
I neka lepota u tebi
Pravo do sunca vodi?
Zažmuri pa pogodi.
A možda nije ni važno
Da se unapred setiš.
Možda se najlepše raste
Kad nista ne primetiš.
Možda se najlepše biva
Veći,
Jos veći,
Najveći,
– ćuteći
Sasvim ćuteći,
Kroz neki tihi nemir
Što se u tebi stvori,
Pa gori,
Beskrajno gori
I nikako da izgori.
I niko ne zna to
