Zakucaću ja na vrata njena

U gradu jedna kuća
ko li se u njoj krije
u kući jedna žena
večeras suze lije

Pred ženom slike stoje
u prošlost sve je vraća
mnogo je dana prošlo
niko joj ne svraća

Zakucaću ja na vrata njena
ne sme, ne sme biti ostavljena
u srcu mom je njen dom
ko voli taj se ne preboli
zakucaću ja na vrata njena

Prozori svetle njeni
to ona čeka mene
da noćas njoj ću doći
oseca srce zene

Nije mi namera bila
da je prepustim nekom
život je tako hteo
da burno zaplovim rekom