K’o na sivom pozlata,
Zadnja kap na žednim usnama,
Sunca zrak iznad teških oblaka,
Stojiš tu, `sred moga nemira,
Tako dalek i nem, ja ne znam da l’ smem,
Da svojim te zovem?
Beli moj golube, kao zavet sveta,
Ljubav je, golube, ime tvoga leta.
Ako nas rastave, bele zastave nemoj dizati, imaj veru,
Da uvek ostaćeš tu, u meni, k’o žar u pepelu!
Davno jednom bilo je,
Duše dve k’o jedna postale.
Sad si dalek i nem, i ne znam dal’ smem,
Da svojim te zovem?
Beli moj golube, kao zavet sveta,
Ljubav je, golube, ime tvoga leta.
Ako nas rastave, bele zastave nemoj dizati, imaj veru,
Da uvek ostaćeš tu, u meni, k’o žar u pepelu!
Beli moj, golube, kao zavet… Beli moj golube, kao zavet sveta,
Ljubav je, golube, ime tvoga leta, Ako nas rastave, bele zastave nemoj dizati, imaj
Veru,
Da uvek ostaćeš tu, u meni, ko žar u pepelu!
