Vracam film u glavi,
Stvarno nista ne razumem,
Rek’o si mi da me volis,
Da bez mene ces da umres.
Idem sad od tebe, al’ u mislima sam s tobom,
Ja jesam al’ ti nikad nece srce reci “zbogom”
Kazu: “idi do kraja tunela, tu te ceka svetlost”,
To je pusta zelja, jer ceka me niko, a ne neko,
A taj niko ces, naravno, opet biti ti,
Pa kako da te slazem da te ne volim!?
Ja bez tebe vidim mrak, a cujem tisinu,
Sa srca ne skidam prasinu,
Dok mesto tebe grlim prazninu.
Samo klimam glavu, cutim, srecu glumim, a bez tebe ludim,
Sve sto zelim je da zaspim, nikad vise da se budim!
Koliko sam samo puta rekla sebi: “necu vise”,
A ja opet sama sedim ovde, tebi pesmu pisem.
Znam da je ova tuga neprolazna, vecna,
Al? ti budi srecan kad ja vec ne mogu biti srecna.
Uvek mi je bila bitna samo tvoja sreca,
A sta ce sa mnom dalje biti
Bolje je da ne znas.
Mozda zvucim sada hrabro,
Ali mnogo plasim se
I jednom kad me ne bude
I tad volecu te najvise!
Vracam film u glavi,
Stvarno nista ne razumem,
Rek?o si mi da me volis,
Da bez mene ces da umres?
Proslo je toliko vremena,
Ja jos o tome mislim,
Rek?o si da uvek bices tu,
Pa zasto sada nisi!?
Svako moje pitanje bez odgovora ostaje,
Umrla bih da znam da li ti nedostajem
Histerija, ludilo, bol, patnja, suze?
Sto je Bog morao bas tebe da mi uzme?
Zaustavljam sat da ne vidim kako vreme prolazi,
Tako zaustavljam i tebe, al’ ti s njime odlazis?
Uzalud te zovem. ti se meni ne javljas,
Uzalud te cekam, ti se meni ne vracas.
Ljubavi jedina, budi uvek srecan,
Ovo sto je ostalo od mene
Nemoj ni da gledas.
Idem sad od tebe,
Al’ u mislima sam s tobom,
Ja jesam, al’ ti nikad nece srce reci “zbogom”
