Želim te povazdan, moj dragi biseru,
jak jelin kad žedan želi poć k jezeru,
tve oči sunčane da budu lik mi dat
i skrovne me rane kriposno izvidat
srid srdca u meni tvoj pogled ke stvori,
tvoj pogled ljuveni koji me umori.
Bilig je toj rani priblida me lice
i život skončam cić tebe divice.
Taj sama mož vidit, pod prozor tvoj minuv
gdi budem problidit, s uzdahom ostinuv,
ma nu pozriti slobodno ne smimo,
meu, nami sakriti ljubav ku tajimo.
Aj bože, stvorili na saj svit trud veći
neg tom ki cvili dragoga želići?
Ah, oni blaženi i velimi čestiti
ki često združeni mogu se ljubiti,
ter željom ne traju najlipše mladosti,
ni zaman ufaju uživat radosti.
Tako mi, ma vilo, ovakoj ne sahnut
i na tve još krilo pokojno t’ odahnut,
tako me još hrlo tvojom kosom rusom
svezala za grlo jak lovac zvir uzom,
koli su pričudne sej muke misliti,
većina su još trudne u srcu trpiti.
Krostaj te povazdan želim, moj biseru,
jak jelin kad žedan želi prić k jezeru.
Želim te povazdan
