škrta zemjo, hej ! jubavi moja.
jutarnja me rosa tebi dala.
zlatno me je sunce ogrijalo.
težačka me ruka milovala.
procvitala loza je u škripu.
i maslina prignula je grane.
bit će roda govori mi mati.
bit će roda kada zora svane.
i rodi nam poje i imamo svega.
i ništa ne boli, ni škina ni rebra.
i mriže su pune i sve je u cviću.
i skoro će zora a mi smo uz sviću.
i rodi se dite i sritna je mati.
i ponosna zemlja, di žive hrvati.
i jubav nas veže i pisma govori.
živit ćemo o moj rode rodni.
uzorila u tebi je vila.
bila vila od mladosti moje.
uzorila pa se poklonila.
da ti jubi zemjo lice tvoje.
