Rado bih, rado bih opet vratio film
pa da se podsjetim,
što bi mi u sobi satima radili,
sad se otuđili…
Moj ruši san, nije je sram…
što mi to zamjera, što je to nervira
da me ignorira…
Jer život sa njom je život bez nje,
u očima njenim ja ne vidim se…
njen poljubac jak, sad samo je mlak
i bojim se sve da gubim je…
Jer život sa njom je život bez nje,
za moju ljubav kaže, ne treba je…
i dođe mi da, ma opsujem sve,
i sebe što nemam snage kad trebam
reć’ sada i tu, ja više nisam za nju…
Sjetim se što bi mi satima radili,
sad se otuđili…
nekog’ je sakrila tamo gdje nekada
bio sam samo ja…
