Život je more, pučina crna
Po kojoj tonu mnogi što brode
Nije mi srce plašljiva srna
Ja se ne bojim velike vode
Lome me vali, nose me struje
Oseka sreće, a tuge plima
Šiba me nebo bičem oluje
Al još se ne dam i još me ima
U jutra rana plaše me senke
Minulih dana
Sećanja mutna kao u laži
Kao u snu
Ipak se borim, ipak se nadam
Sve manje letim, sve više padam
I sve su jače te ruke što me vuku dnu
*
Možda će žena svilenog bedra
Koja me zove i pruža ruke
Uliti vetar u moja jedra
Do nove žene, do nove luke
Život je more
Život je more
Život je more
