Kad bi meni mladom
Bila lađa data
Sa pramcem od srebra
I s krmom od zlata,
Od šarenog drva
Vesla bih tesao,
Od bijele svile
Jedra bih joj tkao.
Plovio bih njome
Preko modra vala;
Jedrio, veslao
Od žala do žala.
A kad bih svijet
Obišao cio,
Tu bih lađu svoju
Svačim napunio.
Donio bih majci
svega blaga dosti,
djedu lulu s drškom
od slonove kosti.
Brajku mome, Vlajku,
divnoga konjica,
a sekici lutke
i zlatna kolica.
Pa bi dugo bilo
priča i govora
o toj vožnji slavnoj
preko sinjeg mora.
