Rasuja san pustu radost
tu na žalu tvojih vala,
utaba san lipu mladost
u prašinu tvojih kala.
Sad me pusti, pusti grade
pod sunčane tvoje strane,
da proživin bar još jednon
one moje mlade dane.
Da polako još obajden
uspomene svoje stare
da bi vidi, oli čuja
sića li se koja mene.
Po kornižu stare rive
svud san pisa svoje ime
da bi ništo bar od mene
sačuvale tvoje stine.
Sad me pusti, pusti grade
pod sunčane tvoje strane,
da proživin bar još jednon
one moje mlade dane.
Tu u sjeni tvojih mirta
sarani san zlatne snove
pa sad čujen u samoći
da me nešto sebi zove.
