Teško je biti iznad svega
sad kad se više ništa ne da,
kad za popravni već je istekao rok
od srca mog.
U četiri oka, četiri zida,
pustili ljubav što smo iz vida,
pa sad luta tu ko sa lanca pušten pas
i ne pušta nas.
Pa zar je hvala želja pusta,
da to prevališ preko usta
da bar ovaj put skineš kapu za moj trud,
bar ovaj put…
Ne ide, ne, pa ne ide,
a što sam za nas činila sve
Ne vjerujem tebi, ne vjerujem sebi,
al se čudim ljubavi
što još nije digla ruke
od budala kao mi.
A ja znam, da ko za inat
drugi neće imat
ono nešto kao ti
sad shvaćam da je to
prah i pepeo
naše bivše ljubavi …
